Sve ove pjesme nastale su i snimljene su u nekakvoj groznoj demo varijanti tamo 2008.-2009. i postavio sam ih takve na youtube jer eto, zašto ne postavit to na youtube. Sve pjesme su snimljene u desetak dana jer mi je radni stol bio okrenut prema tv-u na kojem se vrtio uvijek inspirativni CMC. Zato je pola pjesama infantilna zajebancija koja nikad nije trebala postat dio nekakvog albuma. I iskreno, nisam mislio da su pjesme dovoljno dobre da budu dio ikakvog albuma. Istovremeno sam počeo puno svirat sa Saneom, pa i dogovarat svirke, snimanja i sve vezano uz bend i moja mjuza je sve skupa pala u deseti plan, iako sam i dalje snimao demoe i stavljao ih na youtube za te goleme youtube pare. Ili zato kaj volim radit muziku.

Ovo kaj ću sad napisat mi je užasno teško napisat jer može zazvučat deplasirano i užasno, bar meni djeluje tak, al zapravo i nije, samo opisuje kak su se stvari dogodile. S Danom sam se upoznao tako da smo skupa krenuli svirat za Stanovitu Estradnu Situaciju jer smo bili švorc, a htjeli smo zarađivat sviranjem umjesto poslom na kiosku. To je bio taj bend. Ljudi koji veze nemaju s estradom, a koji sviraju estradne poluhitove. I skompali smo se odmah. Svirali skupa, putovali skupa, išli na more skupa. Moje stvari su godinama stajale na youtubeu dok Dan jedan dan nije došao i rekao da kaj serem, da ajmo to snimit za stvarno. Trebala mi je koja godina da velim dobro, ajmo snimit i da se dam nagovorit da napravimo bend koji svira te pjesme, al na kraju jesam. Stvar je u tome kaj nemam nikakav problem s pisanjem sranja po netu, sa beskrajnim raspravama oko nebitnih pizdarija na netu ili uživo, al što se tiče muzike, jako volim bit onaj tip iza bubnja ili za basom i tu i tam reć nekaj, ali imam strašan problem s tim da nekaj kaj stvarno volim radit i s čim ne namjeravam radit karijeru nego tretiram i doživljavam samo kao hobi i životnu ljubav idem predstavljat ljudima kao nešto ozbiljno. Ne znam zašto.

No, Dan je jako inzistirao i onda je na te sve moje prastare projekte snimio neke potpuno friške i dobro snimljene i odsvirane gitare, za razliku od mog inicijalnog čušpajza. Nismo uspjeli snimit sve, jer sam se ja odselio. I ti projekti su stajali na kompjuteru tak i čekali bolja vremena, kao da 7 godina nije bilo dovoljno. I dalje sam mislio da ništa od toga nije dovoljno dobro. I kad mi se Dan par mjeseci prije smrti javio i rekao da želi da dovršimo album, nisam rekao ništa. Nisam znao kako. Nisam imao motivaciju.Svaki put kad bi se našli, pili pive i pričali o tome i kad mi je s entuzijazmom pričao kak su to njemu prejebene stvari i kak ih želi snimit, nisam rekao ništa osim "vidjet ćemo". Ostalo je na vidjet ćemo, može, zašto ne jednom.
A onda se ubio.
Dan mi je bio prijatelj. Nije bio lik s kojim sam malo svirao. Nije bio tip kojeg sam znao par mjeseci pa sam ja sad malo tužan jer je tužno izgubit mladi život i slične floskule. Bio mi je prijatelj. Kad god smo išli svirat nekam i bili u mogućnosti ić s dva auta, u drugom autu bi išli samo nas dvojica i zajebavali se po putu. Kad nas je Estradna Situacija sve kao bend jebala u dupe sa premalom lovom i sranjima, samo nas dvojica bi se svađali s njom. I tako godinama. Previše tih sretnih i sjebanih i svakakvih priča tu ima da bi ih uopće mogao zapisat. Kad su mi javili da se ubio sam jedno dva tjedna bio na rubu da i ja pođem tim super putem. Jer ne znam, nekaj ti to napravi, nekakav kratki spoj u glavi se dogodi i odeš u kurac. I još dugo vremena nakon nemreš doć k sebi. Mislim, i dalje nisam.
Ali sam nakon nekog vremena odlučio snimit i izdat taj album kao In Memoriam. S obzirom da je sve osim Danovih gitara bilo snimljeno za kurac na kartici od 2 eura s gitarom i mikrofonom od euro i pol, sve sam krenuo snimat iznova i gradit oko Danovih gitara. I snimio sam to relativno brzo, trudeć se ostavit što više originalnih vokala, gitara i aranžmana, al neke stvari su stvarno bile kvalitete sloneće dijareje. No, s obzirom da sam švorc kao i uvijek, a umijeće miksanja nisam savladao jer nisam mislio da će mi ikad trebat, čekao sam miksove skoro godinu dana. Iz Kine. Za sav novac koji nemam. Jer zašto bi bilo jednostavno. I to je više manje to. Ovo je moj In Memoriam Danu, koji mi nikad neće prestat falit i čiju smrt još uvijek ne mogu prihvatit zapravo. To kaj ga mogu zamislit kako me šalje u kurac jer dramim bezveze je neka utjeha. Ne pretjerana, ali je.

Eto, to je priča ovog albuma. Ništa od ovog nije snimljeno ni za lovu (iako bi bilo forica vratit bar pola uloženog jer sam švorc) ni za promociju ni iz bilo kojeg od sličnih razloga. Uvijek ću radit muziku usput, za sebe, jer to volim. Ovaj album je u potpunosti posvećen Danu bez koga album ne bi ni postojao. Jako ružan način da nekaj počne postojat, ali tak je.

Napisao bi ja još tu puno toga, jer iz nekog razloga imam osjećaj da se moram opravdavat za to kaj psujem masu, za to kaj su tekstovi takvi kakvi jesu, za...sve. Al nema smisla. Nadam se da će vam album bit ok. To je više manje to.